Изложбу “Општински избори у Сарајеву 1928. године” отворили су данас у просторијама СКПД “Просвјета” министар културе и спорта Кантона Сарајево Самир Авдић, в.д. директорица Хисторијског архива Сарајево Исмета Џигал-Берковац и ауторица изложбе Александра Пијук Пејчић.
Поставка има за циљ упознавање јавности са првим демократским општинским изборима у Сарајеву и представљање богатства примарних историјских извора Хисторијског архива Сарајево и Архива Босне и Херцеговине који су незаобилазни у проучавању политичке историје Сарајева и Босне и Херцеговине.
Вршитељица дужности директорице Хисторијског архива Сарајево Исмета Џигал-Берковац казала је да се изложбом даје допринос обиљежавању Дана архива БиХ, као и архивске службе која се инститиционирала прије тачно 75 година, када су донесени и први закони с циљем да регулишу архивску ђелатност.
Уједно се изложба “Општински избори у Сарајеву 1928. године” реализује и у склопу обиљежавања 120 година рада СПКД “Просвјета.
Из више од 11 километара архивске грађе похрањене у депоу Хисторијског архива Сарајево изложили смо мали дио хисторијских чињеница који говори о начину гласања у то вријеме. Тада је било више од 80 посто неписмене популације, која је тадашњим избором опћинских вијећника тежила ка бољим увјетима живота – казала је Џигал-Берковац.
Она је навела да су први демократски избори требали бити одржани непосредно након Првог свјетског рата када је дошло до распада Аустроугарске управе на тлу Босне и Херцеговине, али су због државне политике пролонгирани до 1928. године
Ауторица изложбе виша архивистица Александра Пијук-Пејчић казала је да се одлучила на ову изложбу јер се ради о теми која је неистражена и о којој не постоје никакви научни радови.
Изложба прати вријеме од расписивања избора до изборних резулата. Тада је било у Сарајеву укупно 13 пријављених листи. То, како појашњава ауторица, нису само странке, него и дисиденти (они који се унутар странака нису слагали па су правили своје листе), као и одређене групе.
Изложба свједочи о томе шта се дешавало током избора, о раду бирачких одбора, различитим неправилностима које су се дешавале на сам дан избора. Од тога да су на бирачким листама биле особе које су већ одавно умрле до покушаја да једна особа гласа два или више пута – навела је она.
Александра Пијук-Пејчић истакла је да се тад гласало куглицама које су убациване у кутије, те да је гласао само мушки дио становништва, јер су жене право гласа добиле тек након Другог свјетског рата.
(ФЕНА/ХАС; Фото: ХАС)
Изложба је отворена до 22. децембра 2022.г.
