Новак Симић, (Вареш, БиХ, 14. I. 1906 – Загреб, 19. XI. 1981). Трговачку академију завршио у Сарајеву, 1927. Након II. свјетског рата радио је у накладничком предузећу Зора у Загребу. Књижевни живот започео је пјесмама у часопису Вијенац те сарадњом у лирском алманаху Књига другова (1929). Иако је започео као пјесник, најзначајнија је његова приповједачка делатност. Збирке Непозната Босна (1937) и Сутон Ташлихана (1937) исказују његове главне тематске и стилске преокупације – ликови сељака и интелектуалаца сензибилни су индивидуалци у сукобу с околином у којој живе. Код њих не превладава активистичка, него пасивно побуњеничка црта, што је у складу с поетском рефлексивношћу и лирским изразом којему је Симић склон у прози. Психопортрет његових ликова индивидуалаца смјештен је у контекст реалистичког оквира у којем оцртава социјалне процесе у босанском селу и урбаним срединама прошлости и свога доба.

„Просвјета“ је овим репринтом жељела да подсјети на још једног, веома значајног књижевника, из низа наших великих писаца.

Књигу можете набавити у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије 1.

Радно вријеме од 12 – 14 сати, уз најаву, радним даном. Викендом затворено.