До нове обнове рада „Просвјете“ дошло је са демократским промјенама на подручју некадашње Југославије. 28. јуна 1990. године у Сарајеву је одржана свечана обновитењска скупштина СПКД „Просвјета“, на коју се чекало више од четири деценије. Нова надања, нове жеље, и нови ентузијазам су понијели „Просвјету“ у сусрет новим временима. Нажалост, веома брзо, непуне двије године касније, Босну и Херцеговину захвата ратни вихор који не заобилази ни „Просвјету“. Велики дио чланова, и дио руководства напушта Сарајево, и свој рад касније обнављају и настављају на подручју Републике Српске.
У Сарајеву тих деведесетих година остају ентузијасти, људи који су вјеровали у мисију и циљ „Просвјете“, и нису га изневјерили ни у тим најтежим данима. У ратном Сарајеву, покрећу издавање обновљене „Босанске Виле“, најстаријег часописа на подручју БиХ који и данас излази, и тај пламен који су упалили ни данас није угашен, и поред свих проблема и недаћа. „Просвјета“ ради у деведесетим годинама у приватним кућама, без свог дома, али организује и бројне изложбе, предавања и промоције. Та снага којом су тадашњи челни људи „Просвјете“, а међу њима се не смију заборавити пјесник Горан Симић који је на челу „Просвјете“ био од 1993. до 1995. године, те Борислав Спасојевић који га наслијеђује, и води „Просвјету“ до 1997. године. Ту су и академик Теодор Романић (1997-2003), и академик Никола Ковач (2003-2007)…
У „Просвјети“ данас дјелује велики број секција и одјељења. Можда међу најактивнијма је клуб жена „Мис Ирби“, који своје име дугује нашој великој добротворки. Издаваштво је једна од окосница данашњег рада „Просвјете“. Иако ограничени средствима, у „Просвјети“ ипак успијемо издати десетак наслова сваке године, а међу њима су и бројна награђена дјела. Ликовна умјетност је пронашла своје мјесто у „Просвјети“, гдје смо у сарадњи са Умјетничком галеријом Босне и Херцеговине, али и другим институцијама, успјели одрганизовати велике изложбе – „Наши класици“, „Женском руком“, „Лазар Дрљача“, „Прашки одрази“, „Бранко Шотра“ и бројни други.
Као шлаг на крају су ту бројне манифестације, промоције и предавања у Просвјетином дому. На првоме спрату, јубиларне 2022. године поново је отворена Просвјетина библиотека – централно мјесто окупљања љубитеља писане ријечи. Или, како у „Просвјети“ волимо рећи – након више од седамдесет година, Библиотека се вратила кући… А „Просвјета“ своја окупљања кринише два пута годишње – Васкршњим, а нарочито Божићним концертом, који су догађај за који се увијек тражи мјесто више, и на коме су сви радо виђени. Вријеме је то када све оно што радимо, и што имамо дијелимо са свима, што је и одувијек циљ „Просвјете“. Ту су и Просвјетини стипендисти који су наш понос и наша будућност, и у чији рад вриједи улагати, а они ту пажњу „Просвјети“ несебично враћају.
