Босанска Вила

“Босанска вила” је један од најстаријих часописа у БиХ. Покренута је 1885. године, а први број, назван “лист за забаву, поуку и књижевност”, изашао је 16. децембра.
“Босанска вила” била је у свом скоро тридесетогодишњем постојању отворена сарадницима свих конфесија и, нажалост, престала са радом по избијању Првог свјетског рата.
Послије осам деценија – 10. маја 1994. године СПКД “Просвјета” – Сарајево у претешким ратним условима, поново покреће “Босанску вилу”, лист за науку, културу и друштвена питања.

Шест бројева “Босанске виле” публиковане у периоду од маја 1994. до априла 1977. године (као главни и одговорни уредници потписивали су се Горан Симић, Божо Кљајић и Борислав Спасојевић) штампана су ћириличним и латиничним писмом у тиражу од 500 до 1000 примјерака.
Од броја 7-8, вањски изглед часописа се мијења, као и назив : лист за књижевност, културу и друштвена питања, коју до 14. броја уређује Дејан Ђуричковић.Од 15-16 броја главни и одговорни уредник је Драгослав Јањић.
Лист се од броја 7-8 штампа искључиво ћириличним писмом. “Босанска вила” је српски национални часопис за књижевност, културу и друштвена питања, али је она отворена и другим националним културама и ауторима других националности. Она објављује књижевне прилоге савремених писаца, првенствено из БиХ, али и других аутора са подручја еџ Југославије, доноси прилоге из културне баштине и о њој, радове из области друштвених наука, позоришта, филма, ликовних умјетности, страних књижевности, првенствено приче и поезију, обиљежава годишњице значајних догађаја из историје српског народа, као и годишњице значајних стваралаца (српских и несрпских), објављује информативно-аналитичке текстове домаћих и страних аутора, третира актуелна питања језика у БиХ, представља нове књиге и друга питања из области књижевности, културе и друштвеног живота.

У третирању наведених питања, часопис његује дух отворености, толеранције, демократске ширине, дух интелектуалног достојанства, аналитичности и разума, дистанциран од питања текуће политике, њених промјењљивих и пролазних идеја и расположења.

“Босанска вила” је у свом програму рада конципирана тако да излази четири пута годишње, али због недостатка материјалних средстава није могла да оствари зацртане циљеве, те је у току непуних десет година изашло 30 бројева. У 2002. години није се појавио ни један број. Часопис је изашао шест пута као двоброј (7-8, 15-16, 19-20, 22-23, 24-25, 27-28).
У оквиру “Босанске виле” објављено је 6 посебних сепарата: Ненад Величковић: “Југо” – позоришна комедија (бр.13/1998.), Младен Суботић: “Једно рујанско послијеподне Антона Павловича” – драма (бр.14/1999.), Драгослав Јањић: “Обарање свјетског рекорда” – национална трагикомедија у три кафанске слике (бр.15-16/ 1999.), “Босанска вила” (1885-2000) – избор текстова из годишта 1885- 1914. године (бр.18/ 2000) , Лаза Сомборски: “Од Стеве до Филипа” или хроника једне сарајевске породице, (бр.21/2000.), и “Поводом јубилеја СПКД “Просвјета” – Сарајево (1902-2002) (бр. 22-23/2002.).

Библиографијом су обухваћени сви прилози (изузев из сепарата посвећеног
текстовима преузетих из “Босанске виле” из периода 1885-1914.). Текстови штампани на полеђини листа нумерисани су бројем 0.
У овом периоду “Босанска вила је објавила 881 текст од 285 аутора на укупно 1427 страна, укључујући и сепарате.

Издавач “Босанске виле” је СПКД “Просвјета” – Сарајево.