Легатори

ЛЕГАТОРИ “ПРОСВЈЕТЕ”

Од памтивијека људи су помагали једни другима, они имућнији сиромашнијима, било директним давањем или кроз институције. Цркве су одиграле велику улогу помажући сиромашније, сирочад, збрињавањем убогих. Било је увијек људи који су за живота завјештавали дио или цијело имање у циљу помагања друштва, дакле стварали легате, сво- јевољно предавали тачно одређену имовину која се оставља некој особи или друштву, заједници у општекорисне сврхе. Тако је и друштво “Просвјета” имало своје легаторе, чак и прије него је то било регулисано статутом и правилима. Истржнвање имена легатора впшено је на основу архивске грађе друштва “Просвјета” која је сачувана y Архиву БиХ, а цигурно да је за сређивање те грађе најзаслужнија Славица Кларић. Из тог архивског фонда и извјештаја Главног одбора углавном су и кориштени подацн наведени у овом тексту.

Друштво “Просвјета” основано је 1902. године, а у Статуту пише:”Задатак је друштва да помаже напредак Српског Народа у Босни и Херцеговини на просвјетном и културном пољу. Средства друштва сачињавају (до)приноси чланова и добровољни прилози и завјештаји”. Али у члану 6. који разврстава чланове душтва се не помињу ни легатори ни почасни чланови, него само добротвори, утемељивачи и помагачи.

Након Првог свјетског рата друштво обнавља рад и доноси “Правила Просвете, српског просвјетног и културног друштва”. У трећем поглављу – “чланови” разврстава их на легаторе (велике добротворе), добротвопе, утемељиваче и помагаче. Прецизирано је “Легатори су који приложе друштву најмање 20.000 динара или завештају друштву имање од толике и веће вредности” исте одредбе су и у Правилима од 1930. године. Сви легати чине неприкосновену главницу Просвјете, која се ни у ком случају не може окрњити, пише у извјештају. Подаци о првим легаторима дрyштва забиљежени су још 1903-1904. године када их је било тпоје и од тада се повећавао па је 1911. године било 15 легатора, и толико цве до 1920. године, да би 1940. било 87 легатора, што појединаца, што институција. Мора се имати у виду да су у легаторе сврставани сви чланови поподице без обзира што је то њихово заједничко завјештање.

1. У споменици “Двадесет и пет година рада Друштва Просвјете 1902-1927.” пише: Легатором Процвјете постао је прије Ослобођења онај ко је приложио Просјети најмање у готовом своту од Круна 20.000 у злату или у реалитетнма или веће впиједности. Иза Ослобођења легатором Процвјете поцтаје ко ппиложи најмање своту y готовом или реалитетима y вриједности од Динара 20.000. Новац легатора се не троши, него се истим оснивању код Просвјете “Задужбине”, које носе име лератор. Приходи легата троше се на циљеве Просвјете према дрyштвеним правилима. Просвјета има до сада легатора 47, а то су: Савић, из Сарајева. Поклонила је Просвјети сав свој иметак, кућу са земљиштем у Сарајеву у Чеиџик улици. Приликом регулације кућа је продана за Дин. 80.000 и новац уложен на књижницу као: “Задужбина Даше Савић”. (Поменута улица Чеиџик носи данас име Августа Шеное.)

2. Тодор Анчић, трговац из Трста. Поклонио y злату Круна 20.000. Новац је уложен за подизање Просвјетина Дома y Сарајеву y Симе Милутиновића улици, чија је вриједност процијењена на Дин. 1,500.000.

3. Јованка Фуфић, из Травника. Поклонила је Крyна 20.000 y злату. Новцем је купљена кућа у Сарајеву у Деспића улици. Вриједност је куће данас 200.000.

4. Пахомије Николајевић, игуман манастира Житомислића. Поклонио је Круна у злату 20.000. Новац је уложен за подизање Просвијетина дома у Сарајеву.

5.-7. Нико Бесаровић, трговац из Цапајева, Перо Х. Бесаревић, студент, Константин Бесаревић, рентијер у Сарајеву, отац и синови. Поклонили су један дио земљишта y Сарајеву, на коме је сазидан Просвјетин Дом. Вриједност поклоњеног земљишта Крyна 40.000 у злату.

8.-9. Васо Јакшић, трговац y Дервенти и Мара Јакшић, супруга. Поклонили Круна 20.000 y злату. Новац је утрошен за подизање Просвјетиног дома у Сарајеву.

10. Димитрије Јовановић, протојереј из Коњица. Поклонно Круна 20.000 у злату. Новац је утрошен за подизање Просвјетиног Дома у Сарајеву.

11.-12. Пајо Смољановић и Марица П. Смољановић, рођ. Бањац, супруга. Поклонили реалитете у Прачи. Вриједност Д. 50.000.

13. Љубо П. Крсмановић, рентијер у Београду. Поклонио земљиште у Тузли у вриједности од Динара 45.000.

14. Аделина-Паулина Ирби из Бојлон-Хола, у Енглеској. племенита Енглескиња, велика добротворка Српског Народа. Просвјети поклонила у реалитетима у Сарајеву у вриједности од Динара 450.000.

15.-16. Стево Остојић, трговац из Прњавора и Јованка Остојић, супруга. Поклонили Три куће у Прњавору y вриједности од Динара 500.000.

17. Ана Сератић из Сарајева. Поклонила кућу у Сарајеву у Петраки чикма уици у вриједности од Динара 30.000.

18.-19. Васо С. Краљевиђ, трговац из Сарајева и Кристина Б. Краљевић, рођ. Бесаревић супруга. Поклонили кућу у Сарајеву у Краља Петра улици. Вриједност Динара 1,500.000.

20. Марко Добројевић, трговац у Бос. Крупи. Поклонно кућу у Бос. Крупи у вриједности од Дин. 50.000.

21. Шпиро Давидовић – Докић, трговац y Мостару. Поклонио кућу у Мостару на Суходолини у вриједности од Дин. 135.000. (у документима су наведени још Лука и Гојко, вјероватно браћа).

22.-23. Цимо Дакић, трговац у Бос. Шамцу и Јелена Дакић, супруга. Поклонили двије куће у Босан. Шамцу у вриједности од динара 65.000.

24. Бацо Л. Ћуковић, тпговац родом из Рисна у Боки, сада y Денверу, држава Колорадо (С.А.Д.). Поклонио је Дин. 25.000 – у готовом.

25. Сока уд. Андрић из Требиња. Поклонила Дин. 20.000 – y готовом.

26. Митар Калајџић, трговац из Скопља. Поклонио Просвјети кућу у Скопљу у Цара Уроша улици у вриједности од динара 150.000.

27. Живојин Мишић, војвода. Уписали га Грађани Бихаћа са улогом од Дин. 22.000. Новац уложен у Просвјетин ђачки дом у Бихаћу.

28.-29. Стојанка Ковачевић, рођена Галић из Бос. Градишке и Ћорђе Ковачевић, трговац супруг. Поклонили Просвјети кућу y вриједности од Динара 300.000 – y Бос. Градишки.

30.-32. Ацо М. Деспић, трговац и индустријалац из Сарајева и Вера М. Деспић, супруга и Даринка М. Деспић, сестра. Поклонили Дин. 1,200.000 y реалитетима – двије куће у Београду и Дин. 200.000 – у готовом.

33.-34. Илија Лазић, трговац из Сарајева и Мира И. Лазић, рођена Докић, супруга. Поклонили кућу y Новом Саду у вриједности од Дин. 132.000.

35. Симо Прњатовић, трговац из Сарајева. Поклонио y готовом Дин. 20.000.

36.-37. Гоша (Коса?) уд. Шљивић и Душан Шљивић, инжињер. Мати и син обоје из Сапајева. Поклонили кућу у Сарајеву у Кошеву улици у вриједноцги од Дин. 150.000.

38. Др. Божидар Чеповић из Тпебиња. Поклонио Динара 20.000 – у готовом.

39. Цпп. Добротворно друштво Св. Сава. Бпој 31. Српски Савез Свјесне Србандије у Ст. Паулу у Држави Минеаполис (С.А.Д.). Положио Динара 50.000 – 7% Дпж. Зајам.

40. Српска Централна Привредна Банка у Сарајеву. Поклонила Динара 20.000 – у готовом.

41. Американско-Српска Банка у Сарајеву. Поклонила динара 20.000 – у готовом.

42. Земаљцка Банка за Босну и Херцеговину y Сарајеву. Положила динара 20.000 – у готовом.

43. Хикола Фуфић, посједник у Травнику. Положио Дин. 100.000 – у готовом.

44. Перо Стокановић трговац из Тузле. Положио Динара 20.000 – у Готовом.

45. Др. Васо Рундо, адвокат y Сарајеву. Поклонио 5.000 књига Библиотеке y вриједности од Дин. 250.000.

46. Задужбина Благодарних Просвјети. Уписано до 1. јула 1927.-е Дин. 30.000. Уписаше Просвјетини стипендицти.

47. др. Хамид Сврзо из Сарајева. Поклонио Дин. 20.000.

То су легатори “Просвјете” до 1927. године, а било их је и послије. Најмјеродавнији је

свакако списак легатора који је урадио Главни одбор друштва 1940. године. Дио тог извјештаја објављен је и у књизи Др. Маџара о “Просвјети”. У поменутом списку Главног одбора има 87 легатора, а у Маџаревом попису има 69 легатора, разлика је вјероватно у сажимању, али неки легатори, који се иалазе y поменутом списку не налазе се никако у књизи.

Дакле оцим поменутих y цпоменици, легатори дпyштва “Просвјета” били су још:

– Симо Прњатовић, трговац – Сарајево;

– Теодисиос Горгољатос, трговац Сарајево:

– Данило Ћоровић, индустријалац – Сарајево:

– Ана Грђић, Гацко;

– Александар М. Бесаровић, тпговац Сарајево;

– Кппстина Краљевић – Сарајево;

– Јованка Ћешидић, пођ. Ђокић – Сарајево:

– Миливоје Николић, апотекар – Београд;

– Зорка Хиколић, супруга Миливоја Беогпад

– Симеуна Јовановић – Сребреница;

– Др. Перо Ивановић, љекар-Сарајево;

– Цимо Стојановић, прото -Приједор; – Роса Иванишевић, – Мостар;

– Ранко Прњатовић, Уч. трго. школе Сарајево;

– Др. Ћорље Васиљевић – Сапајево;

– Мара Васијљевић – Сарајево:

– Ана Виларет – Царајево;

– Лука Ћеловић – Београд;

– Хедица, Светозара, Ћоровић – Моцтар;

– Др. Божидар Черовић, конзул y пензији Београд;

– Инж. Хајдар Чекро – Сарајево;

– Перо Стокановић, посредник – Тузла;

– Стеван Мандић, јавни бележник -Цомбор;

– Емилијан Лилек, владин савјетник y миру – Цеље:

– Светозар Зечевиђ, трговац – Београд;

– Јулка Зечевић, удова Светозара – Београд

– Стана Крекић – Модрича;

– Ђорђе Ст. Бекич, управник Цппцке патријапшије y мировини – Београд;

– Иван Паландачић, – Чикаго;

– Војислав Јефтановић, посједник Сарајево:

– Даница Цветкович – Скопље;

– Марко Цветкович – Скопље;

– Ристо Милушич – Мосгар:

– Јованка Рицте Милушич – Мостар:

– Милан Ристе Милушич – Мостар:

– Теофик Чешидич – надгледник водовода – Цапајево;

– Велизар Ристић, Посредник – Б. Бечкерек ( Петровград-Зрењанин);

– Нектарије Круљ, епископ знорничко- тузланцки – Тузла;

– Атанасије Шола, министар y пензији- Сарајево;

– Српска централна банка – Сарајево;

– Американцко српска банка – Сарајево;

– Земаљска банка – Сарајево;

– Шумско индустријско предузеће Добрљин (Шипад) – Сарајево

– Српско-добротворно друштво – Кајао (САД):

– Индустрија жељеза (гвожђа) – Зеница:

– Српска црквена општина – Бања Лука;

– Задужбина благодарних Просвети.

Легати су били у новцу, а доста добротвора су поклањали и куне или грађевинско земљиште. И Дом Просвјете изграђен је на поклоњеном земљишту, легат је то породице Бесаровић. Неке од поклоњених кућа још постоје као и неке изграђене из задужбина y новцу. Попис имовине “Просвјете” која је након “самоукидања друштва” припала Савезу културно-просвјетних друштава БиХ 1949. године се види из записника који се налази у фонду Архива, а објављен је и у поменутој књизи. Тридесет и двије зграде су тада биле у власништву дру-штва “Ппоцвјете”, пет градилишних земљишта, двије њиве. Осим y Сарајеву, гђе је било највише објеката у власништву друштва (петнаест), а након Мостара гђе је “Просвјета” имала у власништву четири објекта, три куће завјештане “Просвјети” налазиле су се у Прњавору. Дакле и у “малим” мјестима била је развијена свијест о потреби просвјећивања и доприносили су томе.