Кип

ИСТОРИЈА ОБЈЕКТА И СТИЛСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Зграда Српског културно-просвјетног друштва Просвјета изграђена је 1911.год. по пројекту Милоша Миладиновића из 1910.год. у стилу сецесије, као троспратна угловница (угао улица Обала Кулина бана и Симе Милутиновића – адреса Симе Милутиновића бр. 1).
Зграда има два неједнака крила од које је мање према Обали, на углу је еркер и атика па та страна с углом чини прочеље.Спада у културно-просвјетне објекте (уз „Напредак“ и „Беневоленцију“) који су намјенски изграђени крајем аустро-угарског периода. Изградњом ових објеката уз репрезентативно обликовање тежило се афирмацији националне свијести.
Пројектом су предвиђене пословне просторије у приземљу – трговачке или банковне – а на И спрату собе за друштвене потребе друштва, игру, собе, салони, канцеларије.
Увидом у оригинални пројекат по распореду просторије види се да је ИИ и ИИИ спрат и био предвиђен за становање.
Данас се објекат користи као стамбено-пословни (канцеларије друштва « Просвјета », хостел »Хостел», у приземљу и на првом спрату, а на другом и трећем спрату  станови).

Стилско-формално рјешење фасаде припада старијој врсти сецесије.
Пројекат је израђен по угледу на раније радове архитекте Јосипа Ванцаша, посебно у дијелу декоративне пластике (рјешење балкона и балконске ограде, бордуре јајашца прозора, орнамент на бази еркера, а дијелом и картуше на парапетима).
Декоративни садржаји су сконцентрисани на еркеру и средњој хоризонтали, а изнад мирнијих плоха трећег спрата издиже се лучна атика на којој је скулптурална композиција Просвјета. За израду ове фигуративне композиције и свих кипарских радњи на фасади био је расписан конкурс на који је стигло више приједлога – модела у размјери 1:5. За изведбу је, као првонаграђени рад, изабран рад вајара Мише Стевића.
Група приказује у центру, на повишеном пријестољу, алегоријску фигуру Просвјете у лику жене са отвореном књигом на кољенима и подигнутом десном руком (вјероватно са бакљом). Са стране постамента представљене су стојеће фигуре српског сељака, грађанина и ђечака. На крајевима, као најнижи елементи с којима започиње пирамидална композиција, постављене су заставе и вијенци, орао, књиге, глобус, капител, -симболи славе и стваралаштва. Изведба је повјерена Фрањи Ребхену из Сарајева (Фирма „Јунг и Рус“ атеље за декоративно кипарсво и штукатурне радње Беч – Сарајево).
Понуде кипарских атељеа, извођача занимљиве су због тога што се у њима појављује читав низ архитектонских и декоративних елемената који се изводе на овај начин, посебно као кипарско декоративне радње и уграђују или аплицирају на фасади. То су вазе, конзоле, картуше, главице ступова, јајашца, сузе, вијенци и друго.

У архитектонској форми наглашена је барокна тежња ка скулптуралној моделацији цјелине. Однос према скулптури је типично барокни; скулптура је неђељив дио архитектонске масе. Као пирамидална композиција у зони атике наглашава угао грађевине са доксатом ослоњеним на конзолама (елеменат који је веома чест детаљ сецесионистичког прочеља у Сарајеву).

Објекат има два улаза. Улаз из Улице Обала Кулина-бана на углу је оригиналнио био предвиђен за приземне, трговачке и банковне просторије. Данас овај улаз користи друштво Просвјета. Улаз из Улице Симе Милутиновића кориштен је за приступ спратовима.
Доксат на углу развија се по висини у виду смјене затвореног, полуотвореног и отвореног простора, све лакши и прозрачнији гледано према врху зграде.
Јављају се класицистички декоративно- конструктивни елементи стубова са стилизованим капителима и конзоле у виду волута, као и симболи Аустроугарске Монархије, царске круне и ликови.
Са страна доксата у нивоу И спрата су балкони са прозрачним металним оградама и конзолама. Приземље је наглашено хоризонталним тракастим босажом и улазима са пиластрима бочно, а умјесто вијенца је завршено балконима  и доксатом.
Јужна фасада према Обали је веома добро осунчана и отворена према југу и југоистоку, док је источна, нешто дужа фасада у Улици Симе Милутиновића заклоњена објектом преко улице.
Јужна фасада вертикално је пођељена трима прозорским осовинама, и четвртом на углу, док је источна фасада подијељена је са осам прозорских осовина. Прозори су углавном двокрилни са изузетком модерно обликованог четверокрилног прозора на доксату. Дрвени оквири, подионе лајсне и поља су геометријски орнаментирани.
Поред вертикалне, ликовно егзистира и хоризонтална пођела. Посљедња етажа одијељена је од нижих флорално-геометријским фризом у појасу парапета, а између прозорских надсвјетала су касетна поља која их повезују. Значајно је наглашен стрешни вијенац са мутулима и гутама (конзолице и капљице дорског стила).
У појасу И и ИИ спрата егзистира вертикална пођела. Прозори су вертикално уоквирени јединственим оквиром, а у парапетима су картуше са грбом „Просвјете“и балустари.
Кровиште је двоводно, преломљено на углу. Благо истакнути ризалитни дијелови завршени су атикама у виду тимпанона са вазнама на врху. Димњаци и вентилациони канали на врху кровишта лијепо су обликовани, тако да складно надопуњују скулптуру у кровишту.
Забатни зид са западне стране је видљив од трећег спрата и није малтерисан.

Видљив је и камени сокл са подрумским прозорима са решеткама и жељезним капцима.
Парапети прозора су озидани и глатко обрађени. Прозори у приземљу су промијењени тако да је тешко рећи до које мјере је интервенисанио у односу на оригинално стање.

Централни улаз у приземље је трапезно истакнут изван зидне масе и наглашен глатким полуступовима са стилизованим капителима. Надвратник је ријешен као касетно поље украшено волутама са дентилима и медаљонима. Изнад је вијенац са ловоровим лишћем, квадратни отвори и нова касетна поља. Бочне стране трапезног истака су такођер орнаментиране рељефним декорацијама флоралних и геометријских мотива. Полукружни оквир врата је стилски необрађен што упућује на одређену недореченост, вјероватно у изведби. Сама врата нису оригинална. 
Бочни улаз који води на спратове уоквирен је и назначен богатом декорацијом. Врата су полукружно надсведена и овјенчана вијенцем са киматионом. Изнад је картуша са годином изградње исписаном римским бројевима. Бочно су равни полупиластри са стилизованим капителима, а изнад архитравно поље са спљоштеним волутама. Испод вијенца је киматион са дентилима.

Репрезентативност у композицији и декорацији, стилска јасноћа, хисторијско и документарно одређење, као и очуваност оригиналних компонената у диспозицији и обликовању, амбијенталност и ликовност представљају вриједности  које карактеришу објекат као добро баштине.