У јеку друштвених промјена и дјеловању модерних токова живота, који нам не нуде баш пуно опција, и који нас тјерају, мање или више, на инстиктивно дјеловање да би заштитили себе и своје ближње, понуђена је једна веома занимљива тема. Тема која се, прије или касније, тиче, свих нас. Тема са насловом “Снага треће доби”.  За све оне који се нађу на вјетрометини путева, шта урадити са собом кад дође вријрме за мировину, али и питање да ли је мировина прави израз? Заиста, ово предавање даје и одговор; да мировина, условно, не мора да значи и стање “мировања”, него може да пружи још много тога занимљивог. Неке од ствари са предавања и сагледавања ситуације на ту тему; као и питања за размишљање су:  

• Пораст старијих особа у друштву, евидентно.
• Старије особе као  снага развоја и то све значајнија са њиховим учешћем у друштву.
• Старије особе као моћна инвестиција – Умјесто да буду стигматизирани као “економски терет” и “социјално некористан сегмент” друштва, они желе замијенити ту перцепцију својом партиципацијом и доприносити унапређењу укупне друштвене ситуације у Кантону Сарајево.
• Снага треће доби – Снага у трећој доби заправо постаје симбол постојаности, отпорности и способности да се мијења свијет кроз позитиван однос, стрпљење и дуготрајну посвећеност вриједностима.
• Појам Активизма  – Активизам се дефинише као друштвено, политичко или еколошко ангажовање појединаца или група с циљем постизања промјена у друштву.
• Активизам у трећој доби – Постаје све значајнији, јер људи старије животне доби имају јединствену перспективу, искуство и мудрост које могу користити за унапређење заједнице.
• Брига о себи – Брига о себи није само очување здравља, већ начин да се живот испуни смислом и радости. На тај начин, старији људи не само да брину о себи него и остају витални и инспиративни чланови заједнице.
• Волонтеризам старијих као мотивација.
• Активност свакодневног живота.
• Отвореност за нова знања.
• Креативност и трећа доб – Заокупљеност креативним послом омогућава особама треће животне доби провођење времена с другима, мање осамљености, а више менталних изазова. 
• Умјетност као добробит – Кроз умјетност особе треће животне доби могу развити нове вјештине, повећати самопоуздање, развијати нове идеје и дијелити животно искуство.
• Укљученост старијих особа у све процесе друштвеног рада.
• Изражен интерес за активирањем у граду Сарајеву – Оно што се могло сматрати најзначајнијим резултатом проведеног истраживања био је податак да је 165 испитаника (41%) од укупног броја анкетираних, изразило интерес за укључивање у друштвени живот заједнице, а највећи број њих се налазио у старосној доби од 65-70 година.
• Истраживања о квалитетном старењу –  Истраживање из 2006. (Cohen, Perlstein, Chapline, Kelly, Firth, Simmens) проведено на 166 особа старијих од 65 показало је позитиван учинак  учешћа старијих особа у умјетничким програмима на здравље (мање посјета лијечнику, рјеђа употреба лијекова и мање падова), усамљеност, те смањење фактора ризика који подстичу потребу за дугорочном помоћи.
• “Ментални капитал”  – У извјештају о Будућност популације која стари („Future of an Ageing Population“, 2016.) јавља се појам „ментални капитал“ који обухваћа индивидуалне когнитивне и емоционалне компоненте укључујући когнитивне способности, флексибилност и учинковитост у учењу, емоционалну интелигенцију и отпорност на стрес.
• Умјетници стварају у старијој доби живота – Само неки од њих: Giuseppe Verdi, Richard Strauss, Johann Wolfgang von Goethe, Agatha Christie, Claude Monet, Pablo Picasso, Louise Bourgeois,, Иво Андрић…

Тема је пред изузетно бројном публиком побудила веома велико интересовање. Оставила нам је бројна питања за размишљање и потицај за дјеловање.

Захвални смо предавачици Варји Николић на изузетно добро обрађеној и занимљивој теми, као и правом моменту за представљање,а наравно и будуће дјеловање. Хвала и нашој Тањи Жарковић Тафро,  која је била модератор предавања, направила је диван увод и представљање гошће, водила успјешно предавање, као и завршну ријеч у свом, елегантном, стилу.